Sunday, February 7, 2010

PATRIOTSKI HAIKU


Na slici: samurajski šlem sa zaštitnom maskom za pola lica; Edo period, 17 vek.



Rat jeste otac sviju i car sviju;
on je taj što jedne ljude izbaci na videlo kao bogove
a druge kao (smrtne) ljude;
što jedne učini robovima,
a druge slobodnim ljudima.


Heraklit is Efesa, zvani Mračni (540-480 p.n.e.)
prevod: Miroslav Marković


U delu intervjua objavljenom u Haiku Novinama br. 24 Vladimir Devide započinje zanimljivu temu „lažnog patriotizma“. Vladimir ispravno tvrdi da su naši novodobni „patriote“ i "profesionalni nacionalisti" zapravo obični karijeristi. I ako potvrdimo postojanje lažnog patriotizma moramo se pitati šta je sa onim pravim patriotizmom? Moramo se pitati da li patriotizmu ima mesta u haiku, poeziji koja ne trpi laž, pa stoga ni lažni patriotizam? Moramo se pitati šta bi uopšte bio patriotizam i koje su njegove vrednosti u haikuu? A pre svega moramo razumeti šta u stvari znači filozofija prirode iz koje uzimamo haiku kao njeno izražajno sredstvo i na koji način opreirodnjenje umetnosti reinterpretira društvene i individualne teme i samu humanost kao takvu. U tekstu „Novi haiku“ japanski autor Ito Yuki navodi patriotske pesme japanskih haiku pesnika iz vremena Drugog svetskog rata uz rame sa antiratnim pesmama, smatrajući da su anti-ratne pesme mnogo vitalnije. Mislim da ova tvrdnja Ita Yukija ima ideolološku osnovu („anti-ratni stav“) ali da ne mora biti tačna: pod uslovom da je patriotizam pravi. PATRIOTIZAM SLAVI RAT KAO PRIRODNU VREDNOST. Kao načelo i princip rat ne može biti odbačen ni iz života ni iz poezije, a pogotovu ne iz istorije jer je rat takoreći jedini njen sadržaj. Šta više, presokratovac Heraklit iz Efesa smatra rat za meru svih stvari. Na osnovu čega stoga smatramo pacifizam istinitijim i vitalnijim načelom života i umetnosti od onog koji slavi rat i borbu? Po mom skromnom poznavanju nama relevantne istorije postoje mnogi ratovi iz kojih pripadnici pojedinih naroda mogu izaći sa pozitivnim patriotskim načelima slaveći rat, hrabrost pa čak i smrt. Svakako može i mora biti slavljen patriotizam bugarskih vojnika u Balkanskim ratovima, srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu, boraca NOB u drugom svetskom ratu, nemačkih i ruskih vojnika na Istočnom frontu, saveznika u Normandiji..., jer svi ti primeri pokazuju da rat može biti pozitivno, prirodno načelo u kome se afirmiše hrabrost i sposobnost samožrtvovanja. Naravno ne možemo smatrati patriotizmom i slaviti kao pozitivnu vrednost pljačkanje i paljenje komšijskih kuća i pobijanje ratnih zarobljenika, žena i dece. Takve scene su bile osnova nedavnog gradjanskog rata na tlu bivše Jugoslavije. Primeri takvog „patriotizma“ su sramota za predke koji su bili sposobni pravog patriotizma, viteštva, čojstva i junaštva. Pre svega mislim da pravi patriotizam znači poštovanje svojih neprijatelja. Onaj ko slavi rat i ratnika, poštovaće neprijatelja jer samo protiv dostojnog neprijatelja se ima smisla boriti. Takodje, teško je zamesliti ženu koja iskreno piše pro-ratne haikue. Medjutim primer Jovanke Orleanske potvrdjuje izuzetke. Danas je čovečanstvo otrgnuto i udaljeno od prirodnih načela ratovanja, vojnici su plaćenici i motivi prozaični, lišeni višeg smisla. Zbog toga „anti-ratni stav“ (ideologija pacifizma) danas izgleda jedino logičan. Savremeni čovek nije više sposoban da dublje doživi prirodu, pa je zato jednako konfuzan kad su u pitanju rat i načela patriotizma. Medjutim, pogledajmo haikue koji oprirodnjuju rat i zaključimo sami o kakvim pesmama je reč.

Ta letnja trava:
tragovi pustih snova
silnih ratnika.

Matsuo Basho (1644-1694) /prevod: Hiroshi Yamasaki i Srba Mitrović/


Ovaj haiku nije „anti-ratni“, već patriotski. Bašo je bio samuraj ali piše da je na mestu poznate bitke „plakao dok nije zaboravio na sebe“. Ovaj haiku združuje divljenje prema silnim ratnicima koji su se sudarili na starom bojištu Hiraizumi, ali iskazuje i neizmernu tugu zbog kratkoće ratničkog života i zuba vremena koji nagriza i prekriva zaboravom prizore junaštva.

Mlada trava:
iz šlema prepunog snova
krvari gora.

Dimitar Anakiev (1960-)

Igrom slučaja bio sam svedok velikog broja epizoda Jugoslovenskog gradjanskog rata. Kao lekar i oficir savezne jugoslovenske vojske prolazio sam devedesetih kroz ratom zahvaćenu zemlju. Ono što sam mogao videti svojim očima teralo me je da pišem anti-ratne haikue: to su bile slike besmislenog bratoubilačkog rata. Medjutim, gornji haiku je po mom ubedjenju patriotski. On pokazuje rat kao scenu prirode. Napisan je na istorijskom poprištu jedne od najvećih i najkrvavijih bitaka prvog svetskog rata: fronta na Soči. U sudaru vojnika italijanskog generala Luidjija Kadorne i austrijskog generala Svetozara Borojevića (von Bojna) pod čijom komandom su bili uglavnom budući Jugosloveni i madjarski husari poginulo je tokom tri godine bitaka oko milionom ljudi. Stajao sam 1999. kraj starog austrijskog šlema, na planini Mrzli vrh kraj Tolmina, obuzet sličnim osećanjima kao Bašo 1689. kada je pisao svoj poznati haiku. Moj haiku je u stvari posveta Macuo Bašu, kao pesniku i kao vojniku. To je posveta pesnika pesniku i vojnika vojniku.

Ja sam samuraj
japanski—godišnjica
šoguna Tokušimune.

Kyoshi Takahama (1874 – 1959) /prevod: Dimitar Anakiev/


Kjošijevu izjavu „Ja sam samuraj japanski“ autor ovih redova oseća u stomaku; od nje se ledi krv-- ne od straha, već od arhetipske snage „biti vojnik svoje zemlje“. Na suprotnom polu arhetipa „biti vojnik“ je po snazi jednak samo antipod: „biti majka“. Naravno ne mislim na zloupotrebljenog, mobilisanog i u rat gurnutog vojnika, koji je više u položaju mučenika nego heroja. Kjošijeva izjava je jednako jaka kao i prva rečenica hajbuna „Poruka graničarima“ Vladimira Devidea: „Vi ste vojnici ove zemlje“ (hajbun je na kraju ovog teksta). Dve izuzetno jake, izuzetno inspirativne, izjave patriotizma. Kjošijev haiku dalje priziva poznati istorijski kontekst. Kažu, da je posle rata koji je Japan izgubio Kjoši bio jedan od onih pesnika koji je odbio da se izvini zbog svog patriotizma. Ali, i da nije te anagdote, ja bih na osnovu gornje pesme prosudio da je njegov patriotizam bio iskren.

Sveti rat gazi
i napreduje poljem
ledeno hladnim.

Hesagava Sosei (1907-1946) /prevod: Dimitar Anakiev/


U Japanu je ne samo rat svetinja već i gotovo svaka stvar svakodnevnog života. To je filozofija japanske kulture bazirane u prirodi. Ako je svaka stvar života Japanaca svetinja treba li isključiti rat iz tog svetog kruga? Da li je to uopšte moguće? Ne znači li to uništenje japanske kulture?

Čisti li to sneg
prolećni zemlju i nebo
od dušmanina?

Mizuhara Shuoshi (1892-1981) /prevod: Dimitar Anakiev/

Ako je japanski vojnik vojnik nebeskog carstva, vojnik kulture iznikle iz prirode normalno je doživeti pahulje prolećnog snega kao čistilište.

Državni praznik.
Položaj naših dušmana
gori li gori.

Mizuhara Shuoshi (1892-1981) /prevod: Dimitar Anakiev/


Dovodjenje u vezu državnog praznika sa gorećim neprijateljskim položajima je logična asocijacija ukoliko postojanje neprijatelja prihvatimo kao prirodnu činjenicu i borbu protiv neprijatelja usvojimo kao vitalni princip.

Sveti glas neba.
Tri hiljade godina
carski kalendar.

Aro Usuda (1879-1951) /prevod: Dimitar Anakiev/

Ovaj haiku govori da je japanski car potomak neba (prirode) i da japansko carstvo koje traje tri hiljade godina nebesko carstvo (carstvo prirode). U kontekstu rata u kojem je publikovan on u podtekstu sugeriše da se japanski vojnici bore za očuvanje tog svetog carstva. Japanski vojnik je znači nebeski vojnik. To objašnjava lakoću njihovog odlaženja u smrt. Japanski vojnik brani "nebesko carstvo", kulturu prirode i prirodnosti koju su Japanci stvorili. Izraz te kulture je carski kalendar iz koga pesnici uzimaju „kidai“ i „kigo“ za svoje pesme u 5,7,5. Već pisati haiku je akt patriotizma. A ja bih rekao da je akt patriotizma svaka pripadnost kulture prirodi, svako oprirodnjenje kulture.

Moj haiku je
maleno drvo kedra
staro hiljadu leta.

Ban'ya Natsuishi (1955-) /prevod: Dimitar Anakiev/

Gornji haiku Ban'ye Natsuishija izražava vrlo sličnu ideju haiku Aro Usude. Iako nigde ne pominje cara to je patriotski haiku koji govori o hiljadugodišnjem jedinstvu prirode i japanske kulture i u njemu je jasna ideja večnosti, koja sa svetošću ide ruku pod ruku.


Po celoj planini
do zuba naoružan
kedar stvara sneg.

Hoshinaga Fumio (1933-)/prevod: Dimitar Anakiev/


Još jedna pesma o kedru, koja u suprotnom smeru pokazuje da ideja patriotizma izvire iz prirode i da je nešto toliko prirodno kao formacije naoružanih kedrova koje su zaposele planinu.

Za 25 godina povedenih uz haiku sreo sam vrlo malo ili nimalo patriotskih pesama medju zapadnim haiku pesnicima. Za vreme jugoslovenskog gradjanskog rata bilo je dosta „anti-ratnih“ haikua i mnogo histeričnih reakcija izbezumljenih ljudi.
Kao primere patriotskih izdvajam haikue Srbe Mitrovića:

U bedemu su
starih ratnika kosti.
Uveli venci.

Srba Mitrović (1931-2007)

Vesnik pobede
okrenuo nam ledja.
Jesenja magla.

Srba Mitrović (1931-2007)

I izuzetno nadahnuti hajbun Vladimira Devidea

PORUKA GRANIČARIMA

Vi ste vojnici ove zemlje. O vama ovisi njezina sloboda.

Neka zna dušmanin koji se kani iskrcati na našim obalama: neka zna da je ova zemlja natopljena znojem i krvlju naših predaka, neka zna da su po njoj rasute njihove kosti. Neka zna da je ova zemlja skupa zemlja: svaka četvorna stopa stoji jednu glavu.

Neka zna dušmanin koji pokušavao osvajati ovu zemlju: neka zna da će mu svaki naš čovjek i svaka naša žena i svako naše dijete biti neprijateljem. Neka zna da će mu svako stablo i svaki kamen ove zemlje biti neprijateljem. Neka zna da će danju i noću biti okružen neprijateljima.

Posle bitke, kada skupite leševe, neka se obavi pogreb uz vojne svečanosti; za naše pale vojnike kao i za pale vojnike našega neprijatelja.

A kad poslednja ladja potučene vojske dušmanina nestane sa obzorja, spustite koplja i podjite svojim kućama.I vodite računa o djeci vaših palih drugova: ona će, kad odrastu, voditi novu bitku protiv novoga dušmanina.

Vladimir Devide (1925-)


Svi poznajemo Vladimira kao romantičnog i pomalo idealističnog čoveka koji „ni mrava ne bi zgazio“. Vladimire je takodje autor niza dirljivih anti-ratnih haikua. A evo u njemu toliko čistog, jakog i ushitljivog patriotizma. To je dokaz više da je patriotizam plemenito i duboko humano osećanje.

Razmatranje teme prirodnosti patriotizma završavam svojim haikuom koji sliku prirode opisuje ratnom terminologijom:

Okupacija
brda je završena:
sneg se povlači.

---Dimitar Anakiev

No comments: