Thursday, July 24, 2008

PERDA - Haiku kalendar (9)

PERDA, leto, život
[ perde, veo, zavesa, zastor, roletna, suncobran...]
a. pregrada, razdvojni zid, platnena nastrešica
b. ograda








Perda do perde.
U filmadžijskom kvartu
zgušnjava se mrak.
Jamagući Seiši (1972)

Već nekoliko puta sam pisao da se kigo radja u pesničkom neposrednom iskustvu i doživljaju, što Japanci metaforično izražavaju sa: radja se u srcu pesnika, medjutim da bi kigo postao živa literarna činjenica neke literature onda mora i zaživeti u njoj kroz literarnu formu. Prevodima i prepevima haikua Jamagućija Seišija pristupio sam iz razloga da bi njegove pesme i sa njim i kigo iskustvo na oba nivoa: doživljajnom ( iskustvo u pronalaženju kigoa ) i njihova literarna formalizacija - postali deo naše literature i time dostupni našem pesniku. I u prevodima -prepevima sam sledio ritam 17 slogova uvažavajući mišljenje Džejmsa Kerkapa o preovodjenju haiku a i htevši da fraze i izraze Seišijevih stihova prilagodim srpskom 5,7,5 jezičkom ritmu, jer samo tako mogu naći mesto u haiku kalendaru. Drugim rečima, da bi kigo dospeo u neku literaturu mora proći kroz dvojnu verifikaciju: verifikaciju rodjenja i verifikaciju literarnog života. Tek dobivši ta dva pečata: pečat iskrenosti i pečat jezičke upotrebljivosti kigo dobija pravo 'državljanstva' u odradjenoj haiku literaturi. Da to nije tako haiku kalendare bi pravili običnim prepisivanjem nemačkih, američkih ili japanskih haiku kalendara. U slučaju prevodne literature, dakle, prevodilac haikua preuzima na sebe obe uloge: ponovnog rodjenja i literarne formulacije - zato je dobro da haikue prevode i iskusni pesnici a ne samo stručnjaci. Naravno da će prevodilac-pesnik moći da prevede-prepeva samo one pesme koje oseća i koje su mu doživljajno blizu.
Jamagući Seiši (1901-1994), japanski moderni klasik, poznat je po svojoj uronjenosti u savremeni život u kojem je otkrivao nove sezonske teme i motive ( kigoe ). Na taj način je opovrgao mnoga mišljenja o prevazidjenosti klasičnog stila, dokazujući da ritam pririrode neminovno prati sve novostvorene oblike ljudskog života, te da je i savremeni život moguće gledati očima haiku pesnika. Posvetio je mnogo vremena kontemplirajući savremeni život i tražeći u njemu prirodno bilo. On je bio jedan od onih japanskih pesnika koji nije želeo da odbaci prirodu i tako je krčio novi put i osvajao novi prostor za haiku. A zar nije to uloga koja čeka i našeg pesnika ? Odnosno, uloga je to bilo kojeg pesnika koji želi da se bavi haikuem: otkrivati prirodu i prirodno u svemu što nas okružuje.
Pored haikua o perdi navodim ovde, citirajući Seišijeve pesme, i još neke njegove sezonske reči uzete iz savremenog života, kao što su: bazen, ventilator i žonglerka ( leto ), sličuge i kapuljača ( zima ). Sve pesme preuzimam iz Haiku novina br. 16 /2003 u kojima sam objavio relativno opširan izbor iz Seišijevih haikua:

Pucanj pištolja
odbi se od površi
bazenske vode.
(1936)


Velika krila
ventilatora staju
da se odmore.
( 1929 )


Vašarski zanos.
Pamet mi zavrtela
neka žonglerka.
( 1933 )


I dok vezujem
svoje sličuge, srce
mi glasno bije.
( 1933)


U svetilištu
kapuljaču nameštam
nečijoj bebi.
( 1939 )


Sve pesme su preuzete iz odeljka kalendara život, onog dela haiku kalendara čiji kigoi najviše nedostaju našem pesništvu: pronalaziti prirodu i prirodno u svakodnevnim delatnostima.


No comments: