KALENDAR / haiku radionica (3)

Ideja domaćeg haiku kalendara pretstavlja ideju poetskog venčanja sa japanskom kulturom. Ona znači izgradjivanje vlastite haiku kuće i primenjivanje kvaltetnih gradbenih standarda. Ne bilo šta, i ne otprilke. Kada sam počeo sa prikupljanjem gradje za SHK ( srpski haiku kalendar ) nisam bio u potpunosti svestan težine tog posla u kome se je za mene neočekivano izpostavio upravo problem kvalitetne gradje i graditeljskih standarda. Shvatio sam da ne mogu nikoga da progonim da bi se bavio gradnjom svojih pesama - pogotovu u uslovima odsustva elementarnog znanja i poznavanja haiku umetnosti, i odsustva haiku radionica - i da osnovni problem nije sakupljanje pesama već njihova gradnja - što je vrlo individualni čin. Zato je moj rukopis Senka Isusa u stvari jedina stvarna osnova za SHK, kome se u značajnoj meri mogu pridružiti pesme Srbe Mitrovića, a u dosta manjoj meri Desankine i Dobricine i još nekih pesnika, te pesme prevodne liturature uradjene kriterijumom klasičnog haiku ( japanski klasici, moderni pesnici poput Kerkapa i Rajta, Jamagući Seišija... ) te još poneki pesnik kome uspe u većoj ili manjoj meri izgraditi svoj haiku izraz na način koji pokazujem u ovom blogu. Verujem da jedan broj pesnika kod nas, od onih koji se bave haikuom dugo, mogu uz koncentrovani napor doseći brojku od 10-15 pesama konkuretnih za SHK u nekom predvidljivom vremenu. Medjutim i 3-5 pesama je već puno, i vredan rezultat. Sve ostalo bazira na sporadičnosti i slučajnosti. Dakle, SHK mnogo manje zahteva saglasnos ka pripadnosti a mnogo više je to saglasnost ka gradnji i predanom radu.
S obzirom da me urednik naših niških Haiku novina, Dragan Ristić, već poduže potseća na potrebu objavljivanja temata o haiku kalendaru u HN, jedna od osnovnih ideja ovog bloga je upravo procesiranje te ideje i pokazivanje puta izgradnje koja je nešto složenija nego što bi mi možda želeli. Dakle, ne radi se o tome da nešto treba napisati i objaviti već o tome da nešto treba uz pristojne napore sagraditi - pre svega i iznad svega: svoju vlastitu poeziju. Drugim rečima: zaista poći putem pesništva. Načine i put gradnje pokazujem: ona je skoro identična sa gradnjom bambusove kolibe Jima Amanna. Dakle, tri osnovne faze:

1. ODLAZAK U BAMBUSOVU ŠUMU ( Svojih zapisa, haikua ili skica ) I IZBOR GRADJE.
2. TESANJE I KROJENJE GRADJE
3. KONSTRUKCIJA-KOMPONOVANJE

Već pomen reči "šuma" govori o velikom kvantitetu ( koji treba pretvoriti u kvalitet ), i zahtevu kontinuiranog rada. Pred pesnikom je zadatak da prvo udje u šumu svojih zapisa i da u njima prepozna sebe: za početak da prepozna teme i motive koji ga karakterišu o kojima najčešće piše - jer, o tome sam pisao u prethodnom blogu: kigo ( a takodje i muki, nesezonska tema ili motiv ) nastaju isključivo iz osećajnosti. Izabiranje sebi svojstvenih predmeta pevanja je prvi korak ( izabrati recimo 5 pesama sa sličnim ili istim temama/motivima ). Ako pesnik piše u velikoj disperziji: ne prema fokusu već u širinu, onda treba isključiti princip emocijonalnog prepoznavanja i racionalno izabrati teme kojima poklanja veću pažnju. Kad je to uredjeno onda treba pristupiti osluškivanju drvotočaca. Tako kao što Jim Amann provede sate i sate, dane i dane, uz izabrana bambusova stabla osluškujući drvotočce, tako isto i pesnik mora da osluškuje svoje izabrane pesme, da razmišlja nad njima i preispituje njihovu istinitost, dubinu i stvarnost. Jer ako Jim izabere drvo koje je ozbiljno načeo drvotočac, njegova koliba neće trajati ni sedam, godina. U haiku to znači uglavnom izbegavati banalne doživljaje i birati one koji su dublji, iskonskiji. Pokazaću to opet na vlastitom primeru:
Čitalac ovog bloga se je na njegovom početku možda susreo sa haiku nizom pod nazivom "Kosovski božur". Tamo je dvadestek pesama napisanih u slobodnom ( outsajderskom ) stilu.
Pretpostavimo da je ta zbirka jedna bambusova šuma tj. šuma pesama sa temom/motivom "kosovski božur". Moj zadatak, zadatak pesnika uopšte, u gradnji kuće je da medju tim zapisima/stablima pronadjem one koje mogu najduže trajati i od njih sagraditi haiku. Dakle treba naći i izdvojiti pesme sa najdubljom idejom/doživljajem. Bez obzira na veliku zainteresovanost urednika značajnih časopisa za objavu ovog rukopisa, po mom mišljenju samo jedna od tih pesama je pogodna za gradju kuće. Kriterijum za izbor gradje vaše poetske kuće dakle nije taj što je neko drugi izabrao vaše pesme, već koje pesme izabirate vi je gradite svoju kuću. Ne poznajem puno ljudi koji bi pustili nekog drugog da mu uredi bivalište - isto je i sa haikuima. Dakle, posle ozbiljnog razmatranja rukopisa/šume "Kosovski božur" izabrao sam gradju koja je po mom mišljenju najbolja i komponovao pesmu u ritmu 5,7,5 i priključio je svom klasičnom rukopisu:

Od soli da se
neprijatelju ručak
posoli: božur.

Ova pesma koristi biblijsku izreku, po kojoj su hrišćani so ove zemlje a takodje i narodno predanje po kojem je navodno junak na bojnom polju rekao "nema nas ni toliko da Turcima ručak posolimo ali ćemo se hrabro boriti" itd. i na kraju koristi crkveni mit po kojem je iz krvi hrišćana izrastao božur. Sve ove tri dimenzije susreću se u ovoj pesmi što joj daje neverovatnu dubinu. U ostalim pesmama se susreću zanimljive ideje, ali meni su pre svega značile vrstu stilske vežbe, razigravanje teme, mogućnost da vidim šta se na tu temu sve može reći ( što ne znači da su neiskreno pisane, naprotiv ) dok se ne desi neki pravi pesnički dogadjaj iz koga može nastati velika pesma. Tu je dakle i savet pesniku: kad pronadjete zanimljive i za sebe važne teme i motive - razigravajte ih, probajte šta sve možete reći o vašoj temi, pa na kraju iz nastale šume zapisa birajte gradju. Medjutim, birati u šumi dvadesetak pesama je obično veliki luksuz koji govori o važnoj, dobro izabranoj i potentnoj temi. Takav luksuz se retko dogadja.
Neki doživljaji su previše retki i lični, i ne mogu se mnogo multiplicirati: na primer, ako se osvrnem na prethodni zapis - o padu sa bicikle se ne može mnogo reći, niti se dogadja svaki dan, ali možda pad sa bicikle nije jedina moguća prezentacija ideje o važnosti ravnoteže u životu. Koje su druge ? Kada bi ta ideja bilo jako važna za mene, tražio bih dalje. Ali nije. Reč je o slučajnom spoznanju.
U zaključku: naše haiku pesništvo uglavnom bazira na sakupljanju tzv. haiku momenata, tj. ideja za pesmu. Uglavnom se haiku izjednačava sa haiku momentom. Ali haiku momenti su samo bambusove klice koje treba posaditi u zemlju da poraste šuma. I tek u šumi počinje pesnički put 17 slogova.